Kоме и колико Босна и Херцеговина највише дугује?
САРАЈЕВО - Босна и Херцеговина смањила је спољни дуг за три мјесеца за више од 200 милиона KМ, показују званични подаци Министарства финансија и трезора БиХ.
Kако се наводи у овим подацима, на крају другог квартала ове године укупан спољни дуг износио је 8,77 милијарди KМ, док је у првом кварталу био 8,98 милијарди KМ.
Тако је укупан спољни дуг Републике Српске половином ове године износио 3,6 милијарди KМ, Федерације БиХ 5,078 милијарди KМ, дистрикта Брчко 43,1 милиона KМ, а институција БиХ 43,4 милиона KМ.
Држава је највише дужна Европској инвестиционој банци, којој дугује 2,34 милијарде KМ.
Слиједи дуг према Свјетској банци од 1,38 милијарди KМ кроз ИБРД аранжмане, те 1,04 милијарде KМ кроз ИДА програм.
Даље се дугује Европској банци за обнову и развој (ЕБРД) и то 872,09 милиона KМ.
Република Српска за еурообвезнице које је издала дугује 586 милиона KМ, док се Међународном монетарном фонду дугује 484 милиона KМ.
"У другом кварталу укупно је сервисирано 352,66 милиона KМ дуга, а у првом кварталу 367,26 милиона KМ. За отплату обавеза у претходној години укупно је плаћено 1.685 милијарди KМ", пише у подацима Министарства финансија и трезора.
Предраг Млинаревић, професор на Економском факултету Универзитета у Источном Сарајеву, рекао је за "Независне новине" да је смањивање апсолутног износа спољног дуга резултат веће отплате у посматраној години у односу на ново задуживање.
"Овај податак за БиХ је посљедица тога што су у овој години доспјеле веће рате за раније дугорочне кредите. Усљед тога је отплата дуга већа од новог задуживања и резултанта је смањење апсолутног износа спољног дуга", навео је Млинаревић.
Економиста Игор Гавран сматра да је у овом случају примарно ријеч о тајмингу, односно да су одређени дугови дошли у фазу отплате и није било другог излаза него да буду исплаћени.
"Ипак, трендови задуживања нису позитивни, јер се ствара све више обавеза, посебно на ентитетском нивоу, па и на нижим нивоима власти. Можда су и крупне разлике утицале на вриједност неких дугова, а свакако се истицала и немогућност власти да се договоре о било чему па чак и о заједничком задуживању", истакао је Гавран.
По његовом мишљењу, ипак је најважнији разлог веома негативан, а то је да се домаће власти, поготово оне у Републици Српској, све теже уопште могу задужити изван земље и задужују се на домаћем тржишту.
"Са друге стране, прибављање ентитетског кредитног рејтинга Федерације БиХ указује на намјеру обимног вањског задужења у будућности. Укратко, ријеч је дијелом о затишју пред нова задужења, а дијелом преласку на домаће тржиште, а никако не паметном кориштењу повећаних буџетских прихода. Нажалост, ти већи приходи су само довели до још већег и нерационалнијег трошења у илузији да ће такав тренд већег прилива вјечно трајати", закључио је Гавран.
